Virtuelne Mašine
O virtuelnim mašinama je napisano mali milion opširnih članaka o svim mogućnostima i prednostima istih, međutim, malo ko razume sve što one mogu. Uključujući tu i mene. Sve je to previše “virtuelno” za jednog prosečnog korisnika, ali ipak, i previše korisno da bi se one zanemarile. Kako ja mnogo koristim virtuelne mašine (do duše, na najjednostavniji mogući način), mislim da vredi objasniti koliko su korisne.
Šta je u stvari virtuelna mašina? Virtuelna mašina, u daljem tekstu “VM”, je program koji radi unutar operativnog sistema, kao i svaki drugi program, ali za razliku, simulira drugi kompjuter. Drugim rečima, kompjuter unutar kompjutera. Kako je to program, omogućuje kreiranje bezbroj kompjutera unutar (fizički prisutnog) kompjutera na kome radite (mogući broj VM-a zavisi, zapravo, od mesta na disku).
Dobro, kompjuter unutar kompjutera, ali čemu to? Neko će reći: možete da testirate razne operativne sisteme kao što su vista, windows 7, linux itd. Da, naravno, ali to je samo jedan od načina upotrebe.
Hajdemo prvo da definišemo problem.
Instalirali ste operativni sistem, recimo Windows XP, i sav softver koji je neophodan za obavljanje posla. Naravno, verovatno i drugi softver koji nema veze sa tim poslom, već sa nekim drugim. Iz nekog razloga, trebate da pošaljete arhive koje ste napravili nekom drugom ili da predjete na neki drugi kompjuter da bi ste nastavili posao. Problem: morate instalirati ponovo sav softver koji ste instalirali na prvi kompjuter, što znatno oduzima vreme, pod uslovom da niste zaboravili da ponesete/premestite neki program ili neke neophodne arhive (što se dešava skoro stalno – Marfijev zakon).
E tu dolazi VM kao rešenje problema. U gore pomenutom slučaju, napravite VM i instalirate sav softver za obavljanje posla. VM je zapravo jedan veliki fajl koga možete preneti na DVD-u ili eksternom disku bilo gde, na bilo koji kompjuter, koji radi na bilo kom operativnom sistemu i nastaviti da radite posao. Kako je sad postalo sve lakše, ne morate instalirati sve na jednu VM, nego možete kreirati više VM-a, svaka za specifičan posao.
Softver
Dva najpopularnija VM programa su VMWare i VirtualBox. VMWare je najmoćniji skup alata, koji dolazi u više varijanti. VMWare Server, VMWare Workstation, VMWare Player, VMWare converter itd. Svaki od njih ima skup mogućnosti koje omogućava ili ograničava. VMWare je skup. Jedini besplatni modul je VMWare Player, gde možete startovati već napravljenu VM ali ne i napraviti novu. Uzgred, po mom iskustvu, VMWare je spor. Bolno spor… bolno skup i bolno spor.
Drugi izbor je VirtualBox. Ima skoro sve što ima i VMWare, a besplatan je, i izuzetno brz. Takođe, radi na svim operativnim sistemima.
Generalno, sa VM se radi na sledeći način:
Napravite VM i instalirate operativni sistem, recimo Windows XP. Instalirate minimalni softver kao što su: dobar editor teksta, arhiver, Firefox i flash player. OK, sada je minimalna VM napravljena. Treba je bekapovati i kopiju skloniti.
Za instaliranje dodatnog i specifičnog softvera za neki posao, treba klonirati tu minimalnu mašinu, i na klona instalirati šta treba. Onda može opet da se klonira da bi se napravila nova mašina sa drugim softverom i tako u nedogled.
Kod VMWare opcije, dovoljno je iskopirati fajlove VM-a u neki drugi direktorijum, ili kupiti Konverter($180,00). Kod Virtualbox-a, kloniranje se vrši tako što se mašina eksportuje iz menija ili najbolje, klonira (iz komandne linije: VBoxManage clonevdi MASINA1.vdi KLON1.vdi)
Ja radim na Linux operativnom sistemu i trenutno imam 3 VirtualBox virtuelne mašine sa Windows XP operativnim sistemom. Jednu koristim za programiranje u Delfi programskom jeziku. Druga je za Flex sa .NET tehnologijom, a treću koristim da bih mogao da kompajliram C++ programe koje sam napravio pod linux-om za Windows i da napravim instaler. Sve ih nosim na eksternom disku i mogu da odradim posao gde god da sam.
Korisno, zar ne?
VMWare: http://www.vmware.com/
VirtualBox: http://www.virtualbox.org (preporuka)
